Problematična i aknozna koža

Period puberteta i adolescencije je period života kada pod uticajem hormona dolazi do razvoja sekundarnih seksualnih karakteristika kod oba pola. Jedna od karakteristika je pojačan rad žlezda sa unutrašnjim i spoljašnjim lučenjem. Posledica tog procesa je da koža počinje više da se masti, a kod osoba koje su genetski predisponirane, pojačan rad sebacealnih žlezda je praćen stvaranjem mitisera.

Lekovi koji se izdaju bez recepata za mnoge osobe koje pate od akni nisu dovoljno delotvorni. Te osobe imaju teže oblike akni – papulopustulozne ili konglobatne akne.

Dobra vest je da se efikasnošću kozmetičkih tretmana postižu rezultati potpunog izlečenja i što se ranije počne sa terapijom to je manji rizik od trajnih posledica, kao što su ožiljci. Potrebno je pomenuti  da je najčešće neophodno četiri do osam nedelja, a u težim slučajevima i do tri meseca, da bi se došlo do željenih rezultata i potpunog izlečenja.  Veoma je važno da pacijenti istraju u primenjivanju zadate terapije

Glavni uzroci i okidači akni

  • HORMONI – Većinu slučajeva akni izaziva reakcija lojnih žlezda na androgene hormone. Lojne žlezde reaguju na hormone koji cirkulišu kroz telo prekomernim lučenjem sebuma.

Kombinacija viška sebuma (seboreje) i poremećenog ljuštenja ćelija kože dovodi do uvećanja lojnih žlezda i pojave bubuljica. Na njima  se mogu naseliti određene bakterije i koža može postati ekcemna i zapaljena. Ovaj proces najčešće pogađa tinejdžere, pošto devojčice i dečaci tokom puberteta doživljavaju  porast androgena. Do 90% tinejdžera dobija neki oblik akni, mada one obično nestanu tokom odrastanja ukoliko je koža adekvatno negovana.

Ljudi svih uzrasta mogu dobiti akne. Do 80% slučajeva akni u odraslom dobu pogađa žene koje prolaze kroz hormonske promene. To može biti tokom trudnoće, menstruacije ili poremećaja izazvanih hormonima kao što je sindrom policističnih jajnika.

  • BAKTERIJE – Ljudi koji pate od akni često imaju mastan i sjajan ten. To stvara pogodnu sredinu za razmnožavanje inače bezopasnih bakterija, akni (Propionibacterium acnes) koje rastom izazivaju iritaciju i zapaljenje većih žlezda.
  • GENETIKA – Još jedna teorija o tome što su neki ljudi podložniji aknama nego drugi ima veze sa genetikom. Iako nije nasledni problem, postoje izvesna veza između akni roditelja i povećane verovatnoće pojave akni i kod njihove dece.

Mitovi o aknama

Pored dokazanih uzroka postoje i brojni mitovi o aknama, od kojih mnogi nepravedno okrivljuju osobe koje pate od tog problema.

Nije istina da osobe koje imaju kožu sklonu aknama ne vode računa o higijeni.

Zapravo, kožu može oštetiti previše, a ne premalo čišćenja.

Jedna od zabluda je i da loša ishrana može izazvati akne. Naravno da je zdrava ishrana veoma važna, ali masna hrana i čokolada imaju malo uticaja na pojavu akni.

Ljudi sa kožom sklonom aknama ne suočavaju se samo sa fizičkim problemom – oni takođe doživljavaju i psihološku patnju. Prisustvo bubuljica i pustula se teško prikriva, pa osobe sa ovim problemom često gube samopouzdanje. Takođe, neke od strategija za prikrivanje akni, kao što su nanošenje teške šminke ili pokrivanje lica kosom, zapravo mogu pogoršati stanje, a puštanje brade može učiniti još komplikovanijim ovo već problematično stanje.

Dobra vest je da postoje odgovarajući tretmani kojima se problematična koža leči, a što se ranije počne sa njihovom primenom to je manji rizik od trajne fizičke i emocionalne štete.

Pre/Posle